Havijer Sijera, TAJNA VECERA

Havijer Sijera, TAJNA VEČERA

 

 

 

 

Januar 1497. Fra Agustin Lejre, dominikanski inkvizitor, stručnjak za tumačenje šifrovanih poruka, poslat je po hitnom postupku u Milano. Tamo treba da nadgleda završne radove maestra Leonarda da Vinčija na fresci na kojoj je prikazao Hrista i apostole na poslednjoj večeri. Razlog za to je niz anonimnih pisama prispelih u vatikansku palatu pape Aleksandra VI, u kojima se Da Vinči optužuje ne samo da je dvanaestoricu naslikao bez obaveznih oreola svetosti, već i da je samog sebe na toj svetoj slici prikazao leđa okrenutih Hristu.

 

Zašto je to učinio? Da li je Leonardo da Vinči možda bio jeretik?

 

Leonardova Večera obiluje zbunjujućim nedostacima: ne prikazuje Sveti gral, niti Hrista kako obavlja svetu tajnu pričešća.

 

Likovi učenika u stvari su portreti čuvenih jeretika onoga doba, a delo skriva uznemirujuću tajnu poruku.

 

Uzbudljivom naracijom Sijerino delo otkriva gde bi mogli biti pravi izvori Leonardove inspiracije za najčuvenije sakralno delo hrišćanstva.

 

"Kada budete pročitali ovaj roman", uverava Havijer Sijera, "nikada više Da Vinčijevu fresku nećete gledati istim očima."

Bernadet Strahan , Dijamanti i Bele rade

Bernadet Strahan , Dijamanti i Bele rade

 

Sani Parkinson je uspešna, nadahnuta i samouverena spisateljka jeftinih ljubića. Pored dve sestre od tetke, s kojima stanuje u Čadli kortu, Sani još ima i tetku opaticu koja joj je iznenada banula u goste, bivšeg momak koji joj je sada najbolji drug i gene svoje babe za koju se mislilo da je veštica. Sani upoznaje momka koji je otelotvorenje savršenstva iz njenih romana. Ljubav počinju da diktiraju Sanini veštički geni. Šta god da napiše, to se ostvaruje u njenom životu i Sani započinje da premire od straha nad svakom rečju koju će napisati.

Slobodan Selenic , Ubistvo s predumisljajem

Slobodan Selenić , Ubistvo s predumišljajem
 

 

Sadržaj romana saopšten je iz današnje perspektive, a težišta fabule smeštena su u prve posleratne godine. Jelena, studentkinja iz Beograda, podstaknuta željom da se književno delo može sklopiti od sirovog životnog materijala, otkriva par tragičnih slučajeva koji nisu bili primećeni u javnosti. Njena baka Jelena, po kojoj je i dobila ime, ulazi u neobjašnjive odnose sa prostim i nadobudnim pukovnikom Krsmanom Jakšićem koga će ustreliti njen brat - nebrat Jovan, umobolni mladić sa kojim je takođe bila u vezi sumnjive prirode, nalik na incest. Izvršava samoubistvo, a Jelenu dovodi u stanje nemoći i očaja. Kao narator, javlja se i Brana Kojović, Jelenin rodjak i kolega iz Tanjuga. Detektivska ravan preseca psihološku perspektivu pripovedanja i dokazuje da Selenić ima spremnosti da zadje u sferu patološkog, interesuje se za istorijske i pokretačke sile, kako prohujalog, tako i savremenog doba, a prioritet su mu izvori destruktivnosti i zla. Mlada Jelena, noseći zlu kob prošlosti svoje bake, ostaje bez voljenog čoveka koji nestaje u vihoru rata. Istina je da u njemu nema pobednika, ali su žrtve neminovne.

 

Izvor Osvrti na dela

Bozidar Benedikt , Trgovci dusama

Božidar Benedikt , Trgovci dušama
 
Roman se bavi starom temom - večitom čovekovom dilemom da li da sklopi pakt sa đavolom ili da se okrene Bogu. Treba spoznati sebe i svoje potrebe, svoja ograničenja i moći... Uživati u ovozemaljskim zadovoljstvima, materijalnom dobrima, čulnom percepcijom sveta i stvari ili živeti posvećen duhovnim vrednostima, moralnim načelima i čistoti duše - pitanja su koja opsedaju glavne junake dela.

 

Bivša prostitutka Dolores i bivši producent Robert, nakon životnog i profesionalnag kraha, odlučuju, slušajuci savete oca Donovana, da njihov put bude hrišćanski ispravan, a jedini imperativ duhovnost. U strukturi  radnje uključeni su članovi đavolskog saveta puni izopačenih ideja pogubnih za čitavo čovečanstvo, ali stradaju u sopstvenoj zamci. Faustovska tema obrađena na savremen način jos jednom dokazuje svoju vitalnost i neiscrpnost

 

 

Izvor Osvrti na dela

Svetlana Velmar - Jankovic , Lagum

Svetlana Velmar - Janković , Lagum
 

 

 Glavna junakinja romana, Milica Pavlović, prevodilac i suplent za srpski jezik, svoju ispovest započinje pričom o ekcentričnom suprugu Dušanu , profesoru Likovne akademije i avangardnom kritičaru, tumačeći njihov odnos kroz brojne pasaže u delu. Značajno mesto zauzima društvena pozadina, ratno vreme koje sa sobom donosi degradaciju uglednih beogradskih porodica, zatvaranje intelektualaca u toku Drugog svetskog rata, nacionalizaciju i konfiskovanje imovine. Ovo je priča o sukobu u čoveku, borbi sa nepravdom u svetu, konfliktom sa vlastitom savešću i sopstvenim merilima koje vreme i nadolazeća kriza polako ruše. Osnovne poluge romana sadržane su u samom metaforičnom naslovu- sakriti sebe, svoje unutrašnje 'ja' u nekakav lagum,  podzemni hodnik, ali tek kada se svi nesporazumi  sa novom vlašću, bar prividno, učine rešenim. Gubitak imovine, zvanja, mira i slobode navode čoveka na samoanalizu, povratak porodici, svom biću. Priča o nestajanju svega postojećeg i stvaranju neke nove, bolnije stvarnosti koja proždire velike umove. Čini se kao večita pretnja pravim vrednostima.

 

 

Izvor Osvrti na dela

Danilo Nikolic, Vlasnici bivse srece

Danilo Nikolić, Vlasnici bivše sreće
 

 

Potresna priča o ljudskoj sudbini koja je tragična , a istina o nemoći večna. Roman ima autobiografskih primesa i vezan je za rodno mesto junaka - Peć. Dirljive scene proistekle iz suočavanja sa surovom stvarnošću, jer na bivšem imanju nema ničega, dovode ga u stanje bezizlaznosti. Svestan  da su samo bivše vrednosti izuzetne, pred sobom vidi staru višnju, sto pod njom, porodicu, sebe srećnog. Reč je o žanrovski raznovrsnoj knjizi o Peći, žurnalistici, istoriji, nestajanju. Nudi pomalo pesimistički pogled na nužnu ili politički uslovljenu degradaciju materijalnog, duhovnog i ljudskog jer je suguran da će 'čovek brda pomerati, ali sebe ni na jedno željeno mesto neće moći postaviti. Strahovaće od svega, od samog sebe najviše. Učiće ga neuki, lečiti bolesni, daviti slabi... Hraniće ga gladni, a ješće ga siti... Ništa neće biti daleko od očiju, a sve će biti daleko od srca'. Delo o patnji, neprihvatanju istine i pretećoj samoći.

 

Izvor Osvrti na dela

David Albahari , Mamac

David Albahari , Mamac

 

 

 

David Albahari , Mamac
 
 
Knjiga o praznini, gubljenju punoće i svakog smisla... Junak romana pokušava da ispriča
svoju životnu priču koja samo potvrđuje tezu da je čovek sam na svetu i da to ništa ne
može izmeniti. Autor je slušalac pripovedanja koje struji preko kolutova starog
magnetofona. Lik majke je u središtu piščeve pažnje, a njen glas koji odzvanja u
njegovoj kućici u Kanadi, jedina je ostavština nekadašnje Srbije iz koje je otišao, jezika
kojim više ne govori, vere koju u sebi ne pronalazi. Majčina ispovest tiče se usuda
jevrejstva, logora i seoba, ponavljanja istorije, jačine mržnje i nerazumevanja. 

Ta 'škripa od glasa' je jedina spona sa zemljom i stvarnošću kojih se svesno odrekao,

a koji mu u tuđem svetu ipak nedostaju. Sam naslov ovog metaromana je kao šifra

- i 'priča' i 'priča o priči' su 'mamac' tekstualne iluzije koja se samoobznanjuje.

Delo obiluje jezičkim mamcima' , opštim mestima, poslovicama, floskulama,

nadasve antisemitzmom na
tematskom planu. Figura smrti je središte stvaralaštva Davida Albaharija koji je za ovaj
roman nagradjen 'Ninovom' nagradom, 1996.g. U njegovim romanima oseća se blagi
prizvuk autobiografskog koji se ogleda u empatskom doživljavanju junakovog sveta,
vere, odlaska u tudjinu, a prekid veze sa vlastitim korenima i gubitak nacionalnog i
ličnog identiteta, zatiru  svaki trag 'nekadašnjeg' života.

 

Izvor Osvrti na dela

Svetislav Basara , Ukleta zemlja

Svetislav Basara , Ukleta zemlja
 

 

Izrugivanje i podmevanje su ključne figure Basarinog stvaralaštva, budući da je za njega svet opsena i laž. Ovo delo dovodi u pitanje istoriju, književnost, parametre sveta, sve vrednosti...Radnja prati putovanje britanskog diplomate Kinkejda kroz ukletu zemju Etrasciju i glavni grad Dunum. Na alegoričan način pisac govori o Srbiji, političkom i društvenom miljeu, sveopštem propadanju, služeći se posebnim lingvističkim sredstvima i igrom reči. Opisuje vrhovne poglavare, društvo, tihu jezu, očaj i glad...Unutrašnji svet junaka, nakon boravka u zemlji gde je sve poremećeno i iščašeno, počinje da se menja dovodeći ga u neodlučnost i kolebanja. Gej, dvaput oženjen i oba puta udovac, silovan na tvrđavi, saživljava se sa narodom i odustaje od službe, našavši spasenje u propasti. Svet kao iluzija i neprihvatanje nametnutih pravila 'uklete' zemlje u kojoj je, osnov su od kog treba pristupiti kritičkoj analizi svih dela ovog majtora mistifikasije.

 

Izvor Osvrti na dela

Goran Petrovic, 'Sitnicarnica 'Kod srecne ruke'

Goran Petrović, 'Sitničarnica 'Kod srećne ruke'

 

Dvostruko nagrađivani roman Gorana Petrovića na formalnom planu, sastoji se od 'Pristupa', osam 'Čitanja' i 'Epiloga' koji govori o tome kako su se neke stvari završile, a kako su neke druge započele. Tema romana je 'potpuno čitanje', naslućivanje da se štivom može kretati kao i svakim drugim prostorom, da se mogu sresti svi koji prate isto, pri čemu su neki svesni i neograničenosti područja i svakog namernika pojedinačno, dok je drugima takvo osećanje potpuno strano. Petrović u svoje delo uvodi strukturu 'romana u romanu' , a ravni pripovedanja se šire poput koncentričnih krugova. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću 'zajedničkim' čitanjem retkog primerka knjige 'Moja zadužbina' , Anastasa Branice. Student Adam Lozanić, starica Natalija Dimitrijević koja je u mladosti bila zaljubljena u Anastasa, njena 'družbenica' Jelena koja uči engleski jezik, Pokimica - bivši operativac Državne bezbednosti, profesor Teofilović, domaćica Zlatana, porodica Lelek - bivaju sve više uvučeni u svet romana 'Moja zadužbina' i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.
    -' Gospođo Natalija, kada odemo tamo, odnosno onamo, postojimo li ovde?'-prenula se Jelena.
    -' Postojimo li?' -odgovorila je Natalija. ' I gde? To je dobro pitanje. Verujem da se radi o nekoj vrsti blagog prisustva ili blagog odsustva.
Ovo je roman o onima koji pišu i koji ne mogu bez čitanja. Pisanje - čitanje je beg od stega spoljašnje egzistencije, način da se težak i sumoran život transformiše u nešto lepše. Čitaoci imaju isto tako svaralačku ulogu kao i pisac, budući da imaju moć da ožive tekst. Oni se ne mogu sasvim konkretizovati, a svaki od njih će se kretati prema sopstvenom opsegu predrasuda ili interesovanja. Svaki trenutak u delu vredi malu večnost kojoj se ništa iz spoljašnjeg sveta ne može suprostaviti, niti se njen tok može zaustaviti.

 

 

Izvor Osvrti na dela

Pirati digitalnog doba

 
Pirati digitalnog doba

 

 Knjiga je rezultat predanog istrazivackog rada o zastiti autorskih prava od srednjeg veka do danas, a teme o kojima se raspravlja mnogo su ozbiljnije od nezakonitog preuzimanja neke pesme sa Interneta.

 

Ganc i Rocester opisuju kako su razvoj tehnologije, drustva i globalizacija uticali na to da piraterija postane rasprostranjenija nego ikad i isticu sa kojim se izazovima suocavaju industrijske grane koje nastoje da se prilagode toj promeni, ali i kako organizacije za primenu propisa pokusavaju da se suprotstave toj struji. Osim toga, oni su ponudili potpunu i detaljnu analizu ekonomske stete koju piraterija nanosi kako lokalnim ekonomijama, tako i tehnoloskoj industriji. Ovo je vazno stivo za rukovodioce u medijima, studente, vaspitace, advokate i, naravno, potencijalne pirate.

 

Dzon Ganc je glavni istrazivac i potpredsednik kompanije International Data Corporation. Rukovodilac je brojnih projekata razvojnog planiranja: globalnih trzisnih modela, Interneta, poslovanja preko Interneta...

 

Dzek B. Rocester rukovodi kucom Joshua Tree Interactive, koja je vodeci provajder u oblasti usluga za interaktivne medije. Predaje na fakultetu New England Institute of Art.

 

izvor
 
 

Price izgubljenih preljubnika

 
 
 
Price izgubljenih preljubnika
 
 
 Tema preljube oduvek je zanimala Huana Hosea Miljasa, jednog od najpoznatijih savremenih spanskih pisaca. O tome je pisao price i objavljivao ih u casopisima, iako je uvek zeleo da ih objedini u jednoj knjizi.

 

Godinama, medutim, nije ostajao veran toj svojoj zamisli, dok napokon nije ''ozvanicio'' svoje price, sakupivsi ih u zbirku pod nazivom "Price izgubljenih preljubnika".

 

Duhovit, ironican, dosledan sebi i svom pogledu na svet, uvek mu prilazeci iz nekog neocekivanog ugla, ponekad apsurdnog, lucidan i briljantnog stila - to je Huan Hose Miljas u najboljem izdanju i u ovoj knjizi, koja se cita uz smeh, ponekad uz setu, ali uvek sa razumevanjem za junake prica, pa cak i onda kad nam je njihovo ponasanje potpuno strano.

 

"Postoje poslepodnevni i jutarnji preljubnici, nocni i ranoranilacki, vikend-preljubnici i oni koji se u to upustaju samo radnim danima. Mesta na kojima se desava preljuba takode su raznolika - od stanova s mirisom luka do trecerazrednih hotela, a ne smeju se zaobici ni podrumi, automobili, sobice za fotokopir masine, pa ni palate. I svako od tih mesta je kao neki naduvani balon u cijoj unutrasnjosti lebde dva bica koja za tih nekoliko sati uspevaju da pobegnu od svojih ustaljenih prostornih i vremenskih odrednica. Preljubnici vode ljubav, pricaju, svadaju se ili placu unutar svog zajednickog zabrana, u kom je kiseonik jedina stvarnost koja dopire od spolja...

 

...Njima, preljubnicima i preljubnicama - a nesrecni su i oni i one - posvecujem ovu knjigu."

 

Biografija
Huan Hoze Miljas (Juan Jose Millas), jedan od najpoznatijih spanskih pisaca, roden je 1946. u Valensiji. Zivi u Madridu, gde predaje na visokoj skoli za knjizevnost. Stalni je saradnik u spanskim dnevnim listovima, medu kojima je i prestizni "El pais". Dobitnik je vise knjizevnih nagrada. Njegovi najpoznatiji romani su: "Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv" (Samizdat B92, 2006) "Kerber sa senkama", "Nered u tvom imenu", "To je bila usamljenost", "Ona zamislja", "Mrtvo slovo", "Vizija obesenog", "Prazan vrt". 
 

 

izvor