Goran Petrović, 'Sitničarnica 'Kod srećne ruke'
Dvostruko nagrađivani roman Gorana Petrovića na formalnom planu, sastoji se od 'Pristupa', osam 'Čitanja' i 'Epiloga' koji govori o tome kako su se neke stvari završile, a kako su neke druge započele. Tema romana je 'potpuno čitanje', naslućivanje da se štivom može kretati kao i svakim drugim prostorom, da se mogu sresti svi koji prate isto, pri čemu su neki svesni i neograničenosti područja i svakog namernika pojedinačno, dok je drugima takvo osećanje potpuno strano. Petrović u svoje delo uvodi strukturu 'romana u romanu' , a ravni pripovedanja se šire poput koncentričnih krugova. Nosioci radnje u romanu su niko drugi nego čitaoci koji se međusobno sreću 'zajedničkim' čitanjem retkog primerka knjige 'Moja zadužbina' , Anastasa Branice. Student Adam Lozanić, starica Natalija Dimitrijević koja je u mladosti bila zaljubljena u Anastasa, njena 'družbenica' Jelena koja uči engleski jezik, Pokimica - bivši operativac Državne bezbednosti, profesor Teofilović, domaćica Zlatana, porodica Lelek - bivaju sve više uvučeni u svet romana 'Moja zadužbina' i svoj život nesvesno zamenjuju stvarnošću literarnog dela.
-' Gospođo Natalija, kada odemo tamo, odnosno onamo, postojimo li ovde?'-prenula se Jelena.
-' Postojimo li?' -odgovorila je Natalija. ' I gde? To je dobro pitanje. Verujem da se radi o nekoj vrsti blagog prisustva ili blagog odsustva.
Ovo je roman o onima koji pišu i koji ne mogu bez čitanja. Pisanje - čitanje je beg od stega spoljašnje egzistencije, način da se težak i sumoran život transformiše u nešto lepše. Čitaoci imaju isto tako svaralačku ulogu kao i pisac, budući da imaju moć da ožive tekst. Oni se ne mogu sasvim konkretizovati, a svaki od njih će se kretati prema sopstvenom opsegu predrasuda ili interesovanja. Svaki trenutak u delu vredi malu večnost kojoj se ništa iz spoljašnjeg sveta ne može suprostaviti, niti se njen tok može zaustaviti.
-' Gospođo Natalija, kada odemo tamo, odnosno onamo, postojimo li ovde?'-prenula se Jelena.
-' Postojimo li?' -odgovorila je Natalija. ' I gde? To je dobro pitanje. Verujem da se radi o nekoj vrsti blagog prisustva ili blagog odsustva.
Ovo je roman o onima koji pišu i koji ne mogu bez čitanja. Pisanje - čitanje je beg od stega spoljašnje egzistencije, način da se težak i sumoran život transformiše u nešto lepše. Čitaoci imaju isto tako svaralačku ulogu kao i pisac, budući da imaju moć da ožive tekst. Oni se ne mogu sasvim konkretizovati, a svaki od njih će se kretati prema sopstvenom opsegu predrasuda ili interesovanja. Svaki trenutak u delu vredi malu večnost kojoj se ništa iz spoljašnjeg sveta ne može suprostaviti, niti se njen tok može zaustaviti.
0 komentara:
Постави коментар